„Novi naučni duh“ (Le nouvel esprit scientifique) Gastona Bašlara jedno je od njegovih najuticajnijih filozofskih dela, prvobitno objavljeno 1934. Knjiga predstavlja Bašlarov pokušaj da opiše duboku transformaciju koja se dogodila u modernoj nauci početkom 20. veka — prelazak sa klasične, intuitivne i „zdravorazumske“ fizike na novu naučnu misao zasnovanu na apstrakciji, matematičkim modelima i konceptualnim prekidima. Bašlar naglašava da naučni napredak ne teče kontinuitetom, već kroz epistemološke prekide koji menjaju način na koji nauka uopšte postavlja pitanja. Novi naučni duh tako odbacuje empirijske naivnosti, uvodi verifikaciju kroz matematiku i favorizuje teorijske konstrukcije nad neposrednim opažanjem.